Vojislav Koštunica je, u prvom pojavljivanju na "oslobođenom" RTS-u, rekao da on ima ozbiljne teorijske argumente protiv Haškog tribunala, da je razmišljao da napiše studiju o tome, no nije našao vremena. No, argumentacija koju smo čuli se svela na tvrdnju tipa: "Ja sam pravnik, pa znam da je to tako!"
Baš lepo, pošto ja nisam pravnik, pa ne znam da je tako, da ovde skiciram par neozbiljnih i, jel'te, neteorijskih argumenata, koji g. Koštunici ne daju za pravo.
1) Od slučaja broda Vimbldon (eto, da razjasnimo ono kviz pitanje koje sam postavio pre neki dan :-))) prihvaćeno je da međunarodno pravo ima primat nad unutrašnjim.
1a) Ustav SRJ izričito tvrdi da su ratifikovani međunarodni sporazumi deo unutrašnjeg pravnog poretka.
2) Haški tribunal je osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti UN i formalno-pravno je organ ovog tela.
2a) SRJ tvrdi da priznaje Povelju UN, da je članica UN, te, samim tim, priznaje i odluke Saveta bezbednosti UN.
2b) Povelja UN izričito određuje da su zemlje članice, ali i zemlje koje nisu članice UN, dužne da sprovode odluke Saveta bezbednosti UN, pod pretnjom primene kaznenih mera iz Glave VII Povelje.
3) SFRJ je ratifikovala sve medjunarodno-pravne akte koji inkriminišu zločine u nadležnosti Tribunala. SRJ tvrdi da je sukcesor SFRJ, te, osim toga, eksplicitno priznaje sve ratifikaovane međunarodno-pravne odredbe.
4) SRJ je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma, a naročito njegovih aneksa, izričito prihvatila puno priznavanje nadležnosti Tribunala, te se obavezala na punu saradnju sa ovim sudom, uključujući hvatanje i ekstradiciju osumnjičenih.
5) Odredbe Ustava koje zabranjuju ekstradiciju državljana SRJ drugim državama ne mogu da se odnose na Haški tribunal, budući da on formalno-pravno nije pod jurisdikcijom nijedne države, već je medjunarodno-pravno telo. Štaviše, iz izloženih teza deduktivno sledi da je Haški tribunal deo unutrašnjeg pravnog poretka SRJ. Drugim rečima, ne samo da izručivanje državljana SRJ Tribunalu nije protivno Ustavu, već ispada da je neizručivanje osumnjičenih za ratne zločine direktno kršenje Ustava SRJ.
***
To su dakle, neki neteorijski, nepravni, i amaterski argumenti u prilog tribunala.
G-din Koštunica je ponudio, moram priznati, i neke teorijske, pravne i stručne argumente, poput ovih:
1) Iza Tribunala stoji Madlen Olbrajt.
2) Tribunal suviše često menja svoj Statut.
3) Tribunal nema veze sa pravom, pa zato ne može biti ni priznat.
4) Ne zavisi ništa od mene, meni Ustav zabranjuje da izručujem državljane SRJ i ja tu ništa ne mogu.
No, moram priznati, istinski vrhunac pravne nauke je bio sledeći argument dr Koštunice:
"Ima toliko zločina koji nisu osuđeni, npr. zločini u Vijetnamu, te se zato ne može suditi onima koji su činili zločine na teritoriji Jugoslavije!"
Drugim rečima, po dr Koštuničinoj teoriji ispada:
- Ne može se osuditi niko ko je počinio neki zločin, sve dok postoji neko ko je počinio isti zločin a nije osuđen.
- Ne možete nikoga osuditi za ubistvo jer, eto, npr. O.J. Simpson je ubio, a nije osuđen.
- U Nirnbergu nisu osuđeni svi nacistički zločinci, ergo, oni koji su tamo osuđeni - osuđeni su nepravedno.
- Pošto uvek postoji neko ko je počinio neki zločin, a nije osuđen zbog toga, ne možete nikoga osuditi ni za kakav zločin.
- Ako i možete osuditi nekoga za neki zločin, možete ga osuditi ako i samo ako u istom infinizitemalno malom vremenskom intervalu osudite i sve druge koji su učinili isti zločin.
- Ali, ni ovo prethodno ne možete, jer ima ljudi koji su činili zločine u prošlim vekovima - a nisu za njih osuđeni, te je za pravednu osudu neophodno posedovati vremeplov.
- No, ni vremeplov vam ne pomaže, pošto bi njegova primena značila retroaktivnu primenu prava, a retroaktivna primena je pravno nedopustiva.
- Ovim smo u duhu stroge pravne teorije (po dr Koštunici) dokazali da je nepravedno bilo koga osuditi za bilo kakav zločin.
- Samim tim, nepravedno je osuditi i Slobodana Miloševića za bilo kakav zločin.
- Imamo li u vidu da niko nije kriv za zločin dok nije pravosnažnom presudom utvrđeno da je kriv, nužnim načinom sledi da niko nije kriv.
- Nužnim načinom takođe sledi da niko nikada nije ni za šta bio kriv.
- Biblijski Bog je utvrđivao pravdu i krivicu.
- Dr Koštunica je dokazao da je Bog radio protivpravno.
- Nužnim načinom sledi da je dr Koštunica moćniji od Boga.
- Dr Koštunica je moćniji od Boga.
Kraj dokaza.
(Beograd, 7. oktobar 2000)