Informacije o rudniku litijuma!

Rudnik litijuma u Jadru bi uništio nekoliko sela.
Direktna zona uticaja je oko 2200 hektara, samo sa te površine se iz mlekarstva može ostvariti petina rudne rente godišnje.
Za rudnik litijuma je potrebno 350 000 metara kubnih koncentrovane sumporne kiseline godišnje, ko i kako misli da to može bezbedno da transportuje?
Jedan dan kopanja litijuma, kako biolozi kažu, da bi se sve vratilo u prvobitno stanje potrebno je 100 000 000 godina.
Jalovište samo iz 1 godine iskopavanja jadarita bi bilo 40 hektara i 40 metara visine, a u istom imamo preko 200 nestabilnih jedinjenja koja bi u kontaktu sa atmosferskim talogom koji je prosečno 1100 milimetara po kvadratnom metru godišnne u Nedeljicama isparavalo i ugrožavalo vazduh i živi svet u krugu od 300 km, zavisno od ruže vetrova. 
Tih 440 000 000 litara atmosferskog taloga koji prođe kroz jalovište samo u 1. godini, a posle 10 godina bi to bilo 4,5 milijarde litara godišnje, završavalo bi u slivu reka Drine i Jadar.
Na taj način bi direktno bilo ugroženo 170 000 hektara obradivog zemljišta i praktično uništen najveći rezervoar pijaće vode u Evropi.
Podsećanja radi, Drinom i ispod Mačve, dnevno protekne između 120 i 250 miliona kubnih metara vode, da ne govorim o arterskim bunarima i termalnim izvorima.
Pošto se voda kapilarno diže kroz zemljište ka površini, ostali bismo i bez poljoprivrednog zemljišta. Sve to bi se kasnije ulilo u Savu, iz Save u Dunav, tako da bi  i Makiš vrlo brzo bio zagađen, odatle se snabdeva ceo Beograd vodom.
Podsetiću vas da se i Rumunija raspitivala preko Vlade Srbije za rudarenje litijuma, jer kao što znate, sve bi to Dunavom došlo i kod njih.
Manipuliše se sa podatkom da bi se za 50 godina dobilo litijuma i bora u vrednosti od 50 milijardi dolara a da bi država imala godišnju rudnu rentu od 100 miliona dolara. 
Sa druge strane, mi godišnje od poljoprivrede u Mačvanskom upravnom okrugu stvaramo između 500 i 600 miliona evra nove vrednosti, što verovatno U slučaju rudnika ne bismo više imali, a lako je izdaračunati da je to 5 do 6 puta više godišnje od same rudne rente.
Država u pristupne saobraćajnice i ostalo treba da uloži oko 1 milijardu evra za rudnik. Kada bi se ta milijarda ulagala i vraćala iz godine u godinu u poljoprivredu ovog kraja(voćarstvo,stočarstvo, ranu plasteničku proizvodnju, sa mogućnošću grejanja plastenika termalnim vodama) za 10 god. bi se stvorilo nove vrednosti, samo u ovom okrugu 50 milijardi evra, a u 11. godini bi se stvorilo nove vrednosti 20 milijardi evra, što je trećina BDP-a Srbije.
Ako povučemo paralelu videćemo da za 50 godina rudnik bi doneo, ne profita državi, nego litijuma i bora nekom drugom, onoliko koliko bismo mi iz poljoprivrede mogli da ostvarimo za 10 godina, gde bi i država i građani imali veliku korist, a negativan uticaj na životnu sredinu bi bio oko 3% u odnosu na apsolutno uništen biotop i biocenozu samo u ovom kraju u slučaju rudarenja. 
Da rezimiram, Jadar, Rađevina, Mačva, Pocerina, Posavotamnava bi izgledale u dogledno vreme kao slike koje ste mogli da vidite u Papua Novoj Gvineji.

Izvor:
https://twitter.com/dusan_tufegdzic/status/1643573631883042818?s=20